Доситеј Обрадовић

Писмо Харалампију

Живот и прикљученија

Преузми дела → АСК

(Не) досадни додатак:

Задужбина Доситеја

Dositejeva putovanja – презентација (Александра Станковић, Средња школа Мали Зворник; Снежана Спасеновић, Средња школа Мали Зворник;Душан Станковић, Основна школа “Браћа Рибар” Доња Борина, преузето из Базе знања)

Просветитељство и рационализам – увод

Књижевни правци су се до 16. века поклапали са великим историјским периодима:

књижевност старог века (човек);

књижевност средњег века (Бог). 

Синоними ових периода – човек или бог (најједноставније речено), дубоко супротстављени један другом, смењују се у потоњим периодима који после 16. века нису више хронолошки:

хуманизам и ренесанса (човек у хуманизму, а слобода, задовољство, срећа у ренесанси);

барок (Бог);

класицизам (16. до 18. века – супротстављање разузданости ренесансе и нарушавање претераног склада и мере барока; подразумева склад, ред, систематичност, јединство морала, лепоте и разума → увод у просветитељство)

ПРОСВЕТИТЕЉСТВО

Ово је најзначајнија културно-књижевна епоха после ренесансе. Просветитељство је духовни покрет настао крајем 17. века, а пуни процват доживео у 18. веку да би се осећао чак и у 19. прожео је сва подручја друштва – уметност, науку, политику…

Како је дошло до ових промена?

(захваљујући својој колегиници Соњи Ђорђевић и њеном вишегодишњем искуству, надам се, успешно сам објаснила ове културне и друштвене промене)

Још у периоду класицизма почињу да се формирају услови за његово јављање, најпре јачањем грађанског слоја. Наиме, слика друштва је до 16. века била једноставна и утврђена:

БОГ

КРАЉ

ЦРКВА 

ПЛЕМИЋИ 

ГРАЂАНСТВО

ЗАВИСНИ СЕЉАЦИ

Моћ и богатство на самом су врху (краљ, који је отелотворење Бога и црква као природни савезник). Племићи су упркос свом богатству зависили од воље краља, ратовали под његовом заставом, чак се и женили према краљевим жељама.

Грађанство се тек формира, а зависни сељаци нису власници својих живота, живе на туђој земљи и за туђ рачун, па су тако друштвено обесправљени и слаби да не могу да утичу на побољшање сопственог положаја.

Велика географска открића од половине 15. до половине 16. века толико су новина донела у живот европског човека да се њима завршава раздобље средњег века и почиње нови век. Путовања и трговина омогућила су богаћење грађана, који у овом периоду толико ојачавају да могу да дођу до повластица које су раније биле недостижне. Осиромашени племићи за откуп свог дуга продају своје титуле или се жене из рачуна девојкама из грађанских породица што је раније било незамисливо. ипак, иако грађанство јача, МОЋ је у рукама краља и цркве. 

Како богати грађани могу да достигну моћ?

Решење за које се грађанство опредељује јесте ЗНАЊЕ. Само ако просвете своје сународнике, замаглиће божанску ауру краља и омогућити свет саздан на законима логике и разума. А до знања се стиче ОБРАЗОВАЊЕМ, па је развој школа природна последица ових тежњи.

У основи просветитељства је филозофско учење РАЦИОНАЛИЗАМ (ratio, lat. – разум) схватање да је свет саздан на законима логике, разума. филозофска мисао прелила се у живот и преплавила све сфере друштва.

МИСЛИОЦИ – активни људи омогућили развој науке и велика открића: Декарт, Спиноза, Лајбниц

Русо: Он је сматрао да је савремена култура негација природе и зато је говорио да људи треба да се врате природи – слободи и једнакости. За Русоа неједнакост је настала са приватном имовином, а држава уговором. За Жан Жака Русоа, као просветитеља, васпитање је било темељ друштва.

Џон Лок: ,,Човек се не рађа с урођеним идејама, свако сазнање је плод промишљања“

Дидро – главни уредник широм света познате Енциклопедије, зборника највиших достигнућа људског ума кроз векове из свиох области човекове делатности.

ОБРАЗОВАЊЕ – нове научне дисциплине, а поставка математике и природних наука је ПРИРОДНО ПРАВО: 

– сваки човек је рођен слободан;

– однос између власти и грађана је друштвени договор;

– право човека је СЛОБОДА, ЛИЧНА СВОЈИНА И СРЕЋА.

Идеје просветитељства донеле су далекосежне промене:

1. реформа друштва (основа америчког покрета независности и француске грађанске револуције);

2. преображај теологије (верска толеранција, секуларизација);

3. књижевност (човек се рађа по природи добар и душа му је чиста као неисписан лиост (,,tabula rasa“), а да од искуства зависи како ће та хартија бити исписана. Отуда просветитељи у правилном васпитању виде главно средство за човеково формирање и за разумно уређење и живота, и друштвеног поретка. Школа и просвета имају за овеково и народно благостање највећи значај, па су популарно-научни и дидактички списи најпреча народна потреба и најзначајнији диг писаца према свом народу. Лепа књижевност мора не само заборављати, већ и поучавати.

,,Књиге, књиге, браћо, а не звона и прапорце!“ – узвикнуће Доситеј, највећи представник просветитељства код нас.