Ревизор

Са стране

ПДФ → Ревизор

Advertisements

Чича Горио

Са стране

роман у ПДФ → Чича Горио

За радознале 🙂

 

Ђура Јакшић

Песме Орао, Вече и Поноћ → PESME_Jaksic (преузето са Антологије српске књижевности

О писцу (искористи Виукипедијине спољне везе за даље истраживање)

Проклета авлија, Иво Андрић

Кликни на линк → Проклета авлија, Иво Андрић

О Писцу (погледајте спољне везе као извор даљег истраживања)

Беседа о причи и причању поводом доделе Нобелове награде → Пројекат Растко

 

Бранко Радичевић

Pesme_Branko_Radicevic(преузето са http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/)

Кад млидија умрети

Ђачки растанак

О Бранку Радићевићу на Википедији

 

 

Горски вијенац, Петар Петровић Његош

О Његошу све на једном месту → Википедија

Биографија

GORSKI_VIJENAC (преузето са Антологије српске књижевности)

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ (1787-1864)

Српски лако

Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи народ: може се међу собом разумијевати и умно сједињавати; не прелива се у други, не пропада – Вук Стефановић Караџић

Пре устанка на почетку деветнаестог века и пре Вука, у очима Европе и у сопстевеним очима, били смо несрећни бунтовници, туђи војници, хајдуци, пандури и чифчије, одметнути или мирни турски поданици, који су се тужно поносили некадашњим својим царевима и краљевима, њиховом слободом и њиховим задужбинама-манастирима. Устанци су нас представили Европи и нама самима као ратнике кадре да извојују националну слободу. Вук нас је представио Европи и нама самима као народ од духа и дара. Устанци и Вук дали су нам име, свест, самопоузадње, достојанство и отворили нам будућност. Вођени за сву слободу, колико за националну толико и за социјалну, устанци су непрекидно надахњивали против сваког поробљавања – под Обреновићима…

View original post 192 more words